Da li tehnologija zamenjuje radnike?
Dok je tech zajednica više nego spremna da uvede mašine na tržište rada, sami radnici nisu toliko oduševljeni ovim procesom. Oni su uplašeni, skeptični i neprijateljski raspoloženi prema njima.
I ne treba ih kriviti. Postoji negativna osnovna pretpostavka po kojoj su roboti tu da preuzmu naše poslove.
Ko bi uopšte želeo takvu budućnost?
U ovom slučaju, jedina razlika između onih koji jesu uplašeni i onih koji nisu jeste ta što druga grupa ima više informacija. Da bismo to izjednalili, ponudićemo vam sve relevantne informacije u vezi sa temom, kako bismo rasterali vaše strahove i kako biste sa više samopouzdanja posmatrali svoju profesionalnu budućnost.
Na osnovu istraživanja „(Radni) zadaci, automatizacija i rastuća nejednakost u primanjima u SAD“ (Tasks, Automation, and the Rise in U.S. Wage Inequality) iz oktobra 2022. industrijski roboti (automatizacija) su uticali na smanjenje broja radnih mesta u SAD za samo 0,5% u poslednje četiri decenije, što je potpuno beznačajan broj u odnosu na celinu.
Međutim, postoji priličan broj ključnih saznanja koje bismo hteli da istaknemo u ovom tekstu.
Ipak, pre toga, hajde da objasnimo kako su naučnici Daron Acemoglu, profesor na MIT-u, i Pascual Restrepo, vanredni profesor ekonomije na Univerzitetu u Bostonu došli do ovih podataka i zašto su oni važni.
Nakon prvog objavljivanja u stručnom časopisu Econometrica, ovo istraživanje analizira statističke podatke Američkog zavoda za ekonomske analize (US Bureau of Economic Analysis) s ciljem da se objasni kako je ljudski rad korišćen u otprilike 50 industrija u periodu između 1987. i 2016. godine ali i u kojoj meri su mašine i software-i ušli u upotrebu u istom vremenskom periodu.
Štaviše, to je bila tema kojoj su ova dva autora posvetila dosta vremena, pa su bili u prilici da iskoriste podatke iz prethodnih istraživanja o uvođenju robota u proces rada u SAD u periodu od 1993. do 2014. godine.
I ne samo to. Oni su iskoristili metriku Američkog biroa za popis (US Census Bureau) kako bi pronašli vredne podatke o aktivnim radnicima na tržištu rada u periodu između 1980. i 2016. godine na osnovu 500 demografskih podgrupa i njihovog statusa (zaposlen/nezaposlen) i satnica koje su bile prilagođene inflaciji na tržištu.
Imajući u vidu sve dostupne informacije, ova dva naučnika mogli su da procene kakav je tačno uticaj automatizacija imala na radnike, što je rezultiralo revolucionarnim saznanjima o kojima ćete čitati u nastavku teksta.
Ko je najugroženiji?
Jaz između bogatih i siromašnih u 21. veku samo postaje veći i ovo istraživanje donosi nove uvide budući da dokazuje povezanost između nejednakosti u primanjima i procesu automatizacije.
Ovo su najvažnija saznanja dostupna u publikaciji „(Radni) zadaci, automatizacija i rastuća nejednakost u primanjima u SAD“:
- Automatizacija čini između 50% i 70% promena u nejednakosti u primanjima između manje ili više obrazovanih radnika između 1980. i 2016. godine.
- Kao rezultat automatizacije, primanja muškaraca bez srednjoškolske diplome pala su za 8,8% dok su primanja bolje obrazovanih muških radnika znatno porasla od 1980. godine.
- Iako žene generalno zarađuju manje od muških kolega na istoj poziciji, i iako je činjenica da je manji broj žena na rukovodećim pozicijama u odnosu na muškarce, automatizacija je dovela do smanjenja primanja među ženama bez srednjoškolske diplome za 2,3% od 1980. godine.
Jedna interesantna činjenica koja je možda doprinela porastu nejednakosti u primanjima, kao što su naučnici primetili, jeste pad u broju sindikata.
Kao što smo pomenuli, automatizacija je najočiglednija u upotrebi samouslužnih kasa, sistema po kojima funkcionišu korisnički servisi (call-centers), tehnologija koja se koristi za sklapanje delova itd. Ili, i u kontekstu zanimanja, grupe radnika koji su specijalizovani za rutinske zadatke, najviše su osetili posledice brze automatizacije u svojim industrijama.
Neki mogu da tvrde i da automatizacija nije uopšte loša i da je značajno unapredila njihov tok posla. I to je tačno.
Samim tim, pravo pitanje je – kome najviše odgovara automatizacija?
Ako je suditi po literaturi o automatizaciji i poslovima, „benefiti tehnologije su disproporcionalno veći za visokoobrazovane u poređenju s niskoobrazovanima, ali takođe dovode do značajne međuzavisnosti između high-tech alata i rada (MIT)“.
Uticaj automatizacije na radnu snagu?
Kako bi se dokazala ova tvrdnja, često se navodi primer samouslužnih kasa. Naime, to što sami pakujete artikle u kese ni najmanje ne unapređuje kvalitet usluge. Naravno, neki od nas ponekad vole da izbegnu ljudski kontakt kada imamo loš dan ili kada kupujemo nekoliko grickalica viška, a želimo da izbegnemo „osudu“ kasira ili drugih kupaca koji čekaju u redu.
Ali, treba znati da kasiri uopšte ne mare šta kupujete. Vi možda mislite da ste jako posebni, ali za njih ste jedan od milion kupaca. Prosto je neverovatno kako uspevaju da ostanu ljubazni i da ćaskaju sa vama, zar ne?
U svakom slučaju, mnogi smatraju da je samouslužna kasa korisna, ali ne zaboravite da se mnogi korisnici zaglave dok je koriste i na kraju su ipak primorani da traže pomoć. Zato profesor Acemoglu naziva ove vrste alata „tehnologijom koja nije ni (preterano) dobra ni (preterano) loša“ ili „automatizacijom koja nije ni (preterano) dobra ni (preterano) loša“.
Izvor: Massachusetts Institute of Technology
Drugim rečima, automatizacija ove vrste ima široku distribuciju, ali manje dobitke u produktivnosti, dok tehnološka inovacija koja uvećava industrijsku produktivnost nije široko rasprostranjena.
Šta možemo naučiti na primeru kompanije Amazon?
Još jedan ekstreman primer procesa automatizacije bio bi Amazon, drugi najveći poslodavac u SAD, koji je jako ponosan na svoj optimističan stav: „Roboti ne preuzimaju ljudske poslove. Oni ih stvaraju.“
Sudeći po Amazon-u, automatizacija je pomogla kompaniji da se širi i da zaposli oko milion Amerikanaca. S tim u vezi, oni planiraju da ulažu još više novca u inovacije u robotizaciji, što su postavili kao jedan od korporativnih prioriteta.
Štaviše, oni tvrde da automatizacija sama po sebi nema negativan uticaj na radnike i da su ljudi, bez sumnje, neophodni. Na neki način, oni se ponašaju kao da su pronašli savršenu ravnotežu gde sve teče glatko i gde je sve optimizovano.
Zašto su tako puni samopouzdanja?
Sudeći po rečima potpredsednika sektora za robotiku u kompaniji Amazon Scott Dresser-a koje su inicijalno objavljene u časopisu Politico, ključ je u tome da se „zaposleni uključe u proces održavanja i koordinacije robotskih sistema koji sada obavljaju veći deo procesa završavanja porudžbine.“
Nije vam potrebna fakultetska diploma da biste radili kao specijalista za održavanje robota. To je deo toga kako dizajniramo naše sisteme – da budu jednostavni i laki za održavanje tako da je relativno lako obučiti nekog da dobro radi taj posao za nekoliko nedelja i da može da radi kao tehničar početnik zaposlen na poslovima održavanjima.
Scott Dresser. Izvor: Politico
Iz svega prethodno navedenog, možemo zaključiti da je ključni zaključak Amazon-a to da radnici treba stalno da prolaze kroz dodatne obuke i uče dodatne veštine, bez obzira na industriju i na nivo obrazovanja. Problem sa ovom filozofijom jeste što će oni koji imaju niža primanja i dalje imati niža povećanja u primanjima čak i ako nastave da „napreduju u karijeri“.
Da li treba da pokušamo da ponudimo alternativni odgovor na glavno pitanje: „Da li su roboti tu da preuzmu naše poslove ili da ih kreiraju?“
Odgovor bi bio nešto poput: „Roboti su naša konkurencija, što znači da mi treba da konstantno prilagođavamo i unapređujemo naš set veština, ne samo za to što je spadalo u opis našeg radnog mesta nekoliko godina unazad već i da budemo u stanju da bolje koristimo mašine i budemo u toku i sa unapređenjima na tom polju.”
E, to bi mogla biti prava istina.
